EKSTREMNI toplotni talasi širom Evrope podstiču sve veći broj turista da ovog leta preskoče uobičajene mediteranske destinacije i odmor potraže u hladnijim krajevima. Taj trend, nazvan „coolcation“, postavlja pitanje da li je reč o prolaznoj reakciji ili početku dugoročne promene u navikama putnika, piše Evronuz.
Sa letnjim temperaturama koje se u južnoj Evropi redovno penju do 40 °C, odmor u svežijim klimatskim zonama postaje sve privlačniji. Iskustva sa terena to potvrđuju. Terje Viblom Pedersen, vodič u jugoistočnoj Švedskoj, kaže kako mu posetioci često govore da su stigli bežeći od vrućina sa juga kontinenta. Privlače ih dnevne temperature koje ne prelaze 30 °C, morski povetarac i osetno manje gužve.
Danijel i Florans Gastaldi, francuski turisti iz Marselja, potvrdili su to tokom posete starom gradu u Stokholmu. „Dobro je što smo pobegli od toplotnog talasa. Srećni smo što smo pronašli niže temperature“, rekao je par koji je nedavno otišao u penziju.
Podaci potvrđuju zaokret prema severu
Trend odmora u hladnijim krajevima jača već nekoliko godina, ali čini se da je u 2026. dostigao vrhunac. Istraživanja agencija Mabrijan i Data Apil pokazuju da raste privlačnost severnih regija poput južne Finske i norveškog Vestlanda. Putnici takođe sve češće biraju severne delove južnijih zemalja, na primer Galiciju u Španiji, Trentino-Alto Adiđe u Italiji, te Normandiju i Elzas u Francuskoj.
Na francuskoj verziji sajta Hotels.com, broj pretraga za smeštaj u Kopenhagenu porastao je za 246 odsto otkako je u maju Francusku zahvatio prvi toplotni talas. Istovremeno su pretrage za Dablin skočile za 151 odsto. Jona Robertson, savetnica u njujorškoj agenciji Fora Travel, primećuje isti fenomen i u Sjedinjenim Državama, koje se takođe suočavaju sa ekstremnim temperaturama.
Robertson, koja je i osnivačica platforme Coolcation Adventures, navodi konkretne brojke. „U Oslu je broj rezervacija porastao za 154 odsto u odnosu na prošlu godinu, dok Helsinki beleži rast od 124 odsto. Ovi podaci mi govore da putnici aktivno traže alternative tradicionalnim letnjim odredišta“, ističe ona. Uz to, turistički stručnjaci u Francuskoj beleže i sve veću letnju popularnost planinskih odmarališta.
„Razlog je taj što na većim nadmorskim visinama temperature uveče i noću znatno padaju, što boravak čini puno ugodnijim“, objašnjava Žan-Paskal Šopar, voditelj turističke organizacije za planinsku regiju Jura.
Jug Evrope ipak ostaje dominantan
Postavlja se pitanje hoće li ovaj trend doista promeniti geografiju međunarodnog turizma. Stručnjaci upozoravaju da na izbor putnika utiče niz faktora, a cena je jedan od ključnych. Južna Evropa, tradicionalno cenovno pristupačnija od severa, i dalje čvrsto drži vrh liste najpopularnijih odredišta.
Švedski profesor i stručnjak za turizam Stefan Gesling za AFP je izjavio da sve evropske zemlje beleže rast dolazaka i da ne postoji jasan trend koji bi mogao da se poveže isključivo sa vrućinama. „Temperatura je samo jedan od faktora koje ljudi uzimaju u obzir pri planiranju odmora. Tu su i brojni drugi elementi. Italija i Danska ne mogu da se uporede po kulturi, životnoj sredini ili cenama. Zbog svega toga ljudi ne menjaju lako destinacije ako već imaju svoje favorite“, pojasnio je.
Sa tom ocenom slažu se i u norveškoj turističkoj organizaciji. Njihove nedavne ankete pokazuju da otprilike svaki peti strani turista navodi hladnije letnje temperature kao jedan od razloga za odabir Norveške.
Moguća promena sezone, a ne destinacije
Ipak, ističu da je klima samo jedan od faktora koji utiču na odluku. Bezbednost, priroda, dostupnost, avionske linije i kurs valuta takođe imaju važnu ulogu, a mediteranske zemlje poseduju izuzetno razvijenu turističku infrastrukturu.
Popularnost toplijih krajeva potvrđuju i brojke. Grčka i Španija prošle godine su zabeležile najbolje turističke sezone u istoriji. U Španiji je, prema podacima organizacije Exceltur, potrošnja domaćih i stranih turista u drugom tromesečju 2026. već porasla za više od osam odsto.
Jona Robertson iz agencije Fora smatra da je verovatnija sezonska preraspodela putovanja, a ne trajni odlazak sa Mediterana. Prema njenoj proceni, putovanja u toplije zemlje mogla bi sve više da se prebacuju na proleće ili jesen. Time bi se izbegle i velike gužve i iscrpljujuće temperature.
